U svetlu nedavnog napada u Koloradu, administracija Donalda Trampa najavila je proširenje zabrane ulaska u Sjedinjene Američke Države za građane iz niza država, pretežno iz Afrike i Centralne Azije.
Odluka se odnosi na više od 15 zemalja, a očekuje se i izjašnjavanje Vrhovnog suda o njenoj zakonitosti.
Stupa na snagu 9. juna, a pogađa zemlje poput Avganistana, Irana, Jemena, Libije, Somalije, Sudana i Mjanmara, dok će delimična ograničenja važiti i za državljane Kube, Burundija, Laosa, Toga, Turkmenistana i Venecuele.
Kao ključni razlog, Trampova administracija navodi nedostatak pouzdanih sistema za izdavanje pasoša i proveru identiteta u tim državama. Prema navodima Bele kuće, cilj ovih mera je da se strane vlade podstaknu na bolju saradnju i poštovanje američkih imigracionih propisa.
Iako Egipat, odakle potiče osumnjičeni za napad u Koloradu, nije obuhvaćen ovom zabranom, Tramp je istakao da incident pokazuje rizik koji predstavljaju strani državljani koji u zemlju uđu bez odgovarajuće kontrole ili ostanu nakon što im istekne viza.
Organizacije koje se bave pravima imigranata oštro su reagovale, optužujući administraciju za političko manipulisanje i ponovno targetiranje muslimanskih zemalja, sličnim modelom kao u prethodnom "muslimanskom banu".
Kritičari smatraju da ovakve mere ne rešavaju stvarne bezbednosne izazove, već služe političkoj agendi.
Uprkos tome što je Vrhovni sud 2018. podržao prethodnu verziju zabrane, pravni stručnjaci očekuju novu seriju tužbi i pravnih izazova koji bi mogli usporiti ili blokirati sprovođenje ove odluke.
Uvođenje restrikcija za pretežno muslimanske i siromašne zemlje podseća na njegov raniji, kontroverzni "muslimanski ban", koji je izazvao oštre kritike i sudske sporove.
Analitičari tvrde da Tramp koristi bezbednosne incidente, poput napada u Koloradu, kako bi opravdao mere koje imaju više političku nego bezbednosnu svrhu, dok se istovremeno pokušava predstaviti kao lider koji "štiti granice SAD" i odlučno postupa protiv spoljnog uticaja.
(M.A./EUpravo zato)