Nemačka i Italija sve su više u sukobu oko toga ko treba da spasava migrante u Sredozemnom moru i koja zemlja treba da preuzme odgovornost za njih. Povod za novu raspravu je zadržavanje nemačkog broda Sea-Watch 5, koji su italijanske vlasti prošlog vikenda zadržale na 45 dana i kaznile sa 7.500 evra.
Brod je 13. avgusta spasao šest ljudi u Sredozemnom moru. Italijansko Ministarstvo unutrašnjih poslova tvrdi da posada nije obavestila libijsku obalsku stražu o akciji spasavanja. Sea-Watch to negira i najavljuje žalbu.
Slučaj je samo najnovija epizoda u dugotrajnom sporu Italije i nemačkih organizacija koje spasavaju migrante. Kritičari, među kojima su političari iz CDU/CSU i AfD-a, tvrde da ovakve akcije podstiču opasne prelaske Sredozemlja i posredno pomažu krijumčarima ljudi. Organizacije za spasavanje to odbacuju i ističu da njihov rad spasava živote na jednom od najopasnijih migrantskih puteva na svetu.
Jedno od ključnih pitanja jeste gde treba odvesti spasene migrante. Nevladine organizacije ih uglavnom prevoze u evropske luke, dok Italija insistira na saradnji sa libijskim vlastima. Organizacije za spasavanje, međutim, smatraju da Libija nije bezbedna za vraćanje migranata zbog brojnih optužbi za kršenje ljudskih prava.
Dugogodišnji spor
Sukob oko civilnog spasavanja na moru traje više od deset godina. Nakon što je Italija 2014. okončala veliku operaciju Mare Nostrum, počele su da se razvijaju privatne organizacije poput Sea-Watch-a.
Italija je poslednjih godina dodatno pooštrila pravila za njihove brodove. Prema zakonu iz 2023. godine, brod nakon spasavanja mora bez odlaganja da se uputi u luku koju odrede italijanske vlasti. Nevladine organizacije tvrde da ih to sprečava da ostanu na moru i odgovore na nove pozive u pomoć.
Prema podacima Sea-Watch-a, italijanske vlasti su od 2023. godine 44 puta zadržale civilne brodove za spasavanje, ukupno duže od 960 dana.
Pored Sea-Watch-a, u centralnom Sredozemlju deluju i Sea-Eye, SOS Humanity i RESQSHIP, kao i druge evropske organizacije.
Da li spasavanje podstiče migracije?
Nemački kancelar Fridrih Merc smatra da spasavanje na moru treba da bude posao države, a ne privatnih organizacija. Ministar spoljnih poslova Johan Vadepul ranije je tvrdio da nevladine organizacije, iako nenamerno, pomažu krijumčarima ljudi.
AfD je još oštriji i zahteva ukidanje državne podrške organizacijama za spasavanje.
Nevladine organizacije odbacuju tvrdnje da predstavljaju "faktor privlačenja" za migrante. SOS Humanity navodi da akademske studije nisu pronašle dokaze da prisustvo brodova za spasavanje povećava migracije preko Sredozemlja. I direktor Frontexa Hans Lejjtens rekao je da nije video dokaze za takav efekat.
Nemačka podeljena
Pitanje spasavanja migranata izazvalo je podele i unutar Nemačke. Dok CDU/CSU podržava stroži pristup i ukidanje državnog finansiranja, SPD, Zeleni i Levica traže evropski program državnog finansiranja spasavanja na moru.
Poslanica Zelenih Džamila Šefer smatra da je spasavanje "humanitarna obaveza", dok predstavnici CDU/CSU ističu da i brodovi nevladinih organizacija moraju da poštuju italijanske zakone kada se nalaze u italijanskim vodama.
Novi spor oko vraćanja migranata
Slučaj Sea-Watch 5 dolazi u trenutku već zategnutih odnosa Berlina i Rima zbog migracija.
Nemačka od Italije traži da ponovo prihvati takozvane "Dablin slučajeve" - tražioce azila koji su prvo ušli u EU preko Italije, pa zatim otišli u druge članice.
Italija godinama odbija takve transfere. Od 2023. godine odbila je oko 80.000 zahteva evropskih zemalja za prihvat migranata nazad. Od stupanja novih pravila EU na snagu nije prihvatila nijednog migranta iz Nemačke.
Zamenik premijera Mateo Salvini poručuje da Italija nema razloga da prihvata migrante iz Nemačke dok nemački brodovi nevladinih organizacija dovode migrante na italijansku obalu.
Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedozi takođe traži od Nemačke da nadoknadi Italiji troškove povezane sa migrantima koje su nemačke organizacije dovele u zemlju.
Prema italijanskim podacima, nemačke organizacije su od dolaska vlade Đorđe Meloni na vlast u oktobru 2022. dovele u Italiju oko 22.500 migranata, što predstavlja više od polovine svih migranata koje su u tom periodu dovezli privatni brodovi za spasavanje.
Očekuje se da će se Pjantedozi i nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint sastati narednih nedelja kako bi pokušali da reše spor.
Libijska obalska straža
Posebno sporno pitanje je saradnja sa libijskom obalskom stražom. Italija smatra da organizacije za spasavanje moraju da sarađuju sa libijskim vlastima u njihovoj zoni odgovornosti.
Nevladine organizacije to odbijaju, tvrdeći da Libija nije bezbedno mesto za vraćanje migranata i ukazujući na brojne optužbe za kršenje ljudskih prava.
Italijanska vlada, međutim, tvrdi da saradnja sa Libijom i Tunisom doprinosi smanjenju broja neregularnih migracija preko Sredozemlja.
U osnovi spora ostaje isto pitanje: da li je spasavanje migranata pre svega humanitarna obaveza ili politika koja može da podstakne nove migracije, i ko na kraju treba da snosi odgovornost za ljude spasene na moru.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)