Španija, Italija, Grčka i Kipar smatraju se zemljama "pod migracionim pritiskom", saopštila je Evropska komisija, što otvara put relokaciji tražilaca azila u druge države članice EU. Međutim, Poljska, Mađarska i Slovačka odbijaju da učestvuju u tome.
Evropska komisija je u svom prvom Godišnjem izveštaju o azilu i migracijama, objavljenom u utorak, ocenila da su navedene zemlje tokom protekle godine primile "neproporcionalno veliki broj" migranata, uključujući i one spasene na moru.
Zbog toga će Španija, Italija, Grčka i Kipar 2026. godine imati pravo na solidarnu pomoć drugih članica EU, bilo kroz preseljenje tražilaca azila na teritoriju drugih zemalja, bilo kroz finansijski doprinos.
Komisija je istovremeno državama članicama predložila formiranje tzv. Godišnjeg fonda solidarnosti, kojim bi se odredio ukupan broj tražilaca azila za preseljenje, kao i novčani iznos koji svaka zemlja treba da izdvoji - ili da ga nadomesti plaćanjem.
Predlog o veličini i raspodeli fonda još nije javan. O njemu će se raspravljati među državama članicama, a dogovor o tačnim kvotama i doprinosima trebalo bi da bude postignut do kraja godine.
Sve članice, osim onih pod migracionim pritiskom, dužne su da doprinesu srazmerno broju stanovnika i visini BDP-a. Svaka zemlja moći će da bira između tri opcije:
- da primi određeni broj tražilaca azila,
- da plati 20.000 evra po osobi koju ne prihvati, ili
- da finansira operativnu podršku zemljama pod najvećim pritiskom.
Odluka će se donositi kvalifikovanom većinom glasova, a minimalni okvir solidarnog fonda zakonski je određen na 30.000 preseljenja i 600 miliona evra finansijskih doprinosa.
U izveštaju se kao zemlje "u riziku od migracionog pritiska" navodi 12 država: Belgija, Bugarska, Nemačka, Estonija, Irska, Francuska, Hrvatska, Letonija, Litvanija, Holandija, Poljska i Finska.
One su obavezne da pruže solidarnost prema najopterećenijima, ali će njihova situacija biti ponovo razmotrena naredne godine, kako bi se izbegle prevelike obaveze.
Treća grupa zemalja, označena kao one koje se suočavaju sa "značajnom migracionom situacijom", uključuje Bugarsku, Češku, Estoniju, Hrvatsku, Austriju i Poljsku. Ove države su i dalje dužne da učestvuju u solidarnom mehanizmu, ali mogu tražiti izuzeće od kvota, uz saglasnost Komisije i ostalih članica.
Izveštaj i fond solidarnosti čine osnovu za sprovođenje sistema „obavezne solidarnosti" predviđenog Paktom o migracijama i azilu, velikom reformom migracione politike usvojenom 2024. godine.
Neke države odbijaju primenu novih pravila
I pored dogovorenog pakta, nekoliko članica EU i dalje se protivi njegovoj primeni.
Premijeri Mađarske, Poljske i Slovačke, Viktor Orban, Donald Tusk i Robert Fico, već su izjavili da neće sprovoditi pravila EU jer ne žele ni da uplate novac ni da prime migrante iz drugih zemalja.
"Poljska neće prihvatati migrante u okviru Migracionog pakta. Niti ćemo za to plaćati", napisao je Tusk na društvenoj mreži X ubrzo nakon predstavljanja izveštaja.
Mađarska i Poljska do sada čak nisu ni dostavile Komisiji plan sprovođenja Pakta, potvrdio je komesar za unutrašnje poslove Magnus Bruner na konferenciji za novinare.
Prema rečima jednog visokog zvaničnika EU, odbijanje da se učestvuje u mehanizmu solidarnosti predstavljaće kršenje obaveza prema evropskom pravu.
Zemlje koje ne ispune svoje obaveze mogle bi da se suoče sa postupkom zbog kršenja prava EU kada nova uredba stupi na snagu u junu 2026. Prva procena sprovođenja novih pravila očekuje se u julu iste godine.
Jedini pravni način da se izbegne učešće u sistemu solidarnosti jeste podnošenje zahteva za izuzeće, ali to pravo imaju samo zemlje koje su zvanično ocenjene kao one koje se suočavaju sa "značajnom migracionom situacijom", među njima i Poljska.
Ako Komisija i druge članice odobre izuzeće, ta zemlja neće morati da prima tražioce azila niti da plaća naknadu, a njen udeo neće biti prebačen na druge članice.
Prema podacima iz izveštaja Komisije, ukupan broj ilegalnih prelazaka granica u EU smanjen je za 35% u periodu od jula 2024. do juna 2025.
Ipak, Komisija upozorava da su neregularni dolasci, nekontrolisano kretanje migranata unutar EU, kao i "instrumentalizacija migracija" od strane Rusije i Belorusije, i dalje ozbiljni izazovi sa kojima se Unija mora suočiti.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)