Živana Žanka Stokić: Božanstvena komičarka na daskama tragedije

„Nekada kada sam se smejala, smejala se i publika, sada sam ja plakala, a publika se smejala“, Žanka Stokić nakon izricanja presude o gubitku građanske časti.

Muzej pozorišne umetnosti Srbije Žanka Stokić, predstava Pokondirena tikva

Žanka Stokić (1887–1947) je na scenu premijerno izašla sa 15 godina. Želeći da pobegne od muža koji je bio nasilan, a za koga su je roditelji mladu udali, pobegla je sa Putujućom pozorišnom trupom Ljubomira Rajčića Čvrge.

U prvo vreme radila je kao garderoberka, prala, krpila, statirala, da bi ubrzo dobila svoju prvu ulogu kojom je odmah osvojila publiku.
Ipak, prekretnica u njenoj karijeri se desila 1911. godine, kada je postala članica Narodnog pozorišta.

Tokom angažovanja u nacionalnom teatru briljirala je u ulogama Dorine u Tartifu, Toanete u Uobraženom bolesniku, Feme u Sterijinoj Pokondirenoj tikvi, ali najbolje su joj ipak legle Nušićeve komedije, posebno Gospođa ministarka. Za nju je i sam Branislav Nušić rekao da je uloga pisana za nju.

kulturni centar Rabrovo  Glumica Žanka Stokić

Za proslavu 25 godina glume Žanke Stokić u redovima se čekalo na čestitanje ispred kafane „Dva jelena“. Narod ju je jednostavno obožavao.

Došli su dani kada je osmeh ipak utihnuo. Nakon Drugog svetskog rata, nove vlasti su je osudile na osam godina gubitka građanske časti zbog učešća na Radio Beogradu i u trupama „Veseljaci“ i „Centrala za humor“, koje su bili pod nemačkom upravom, i zabranili joj učešće u javnom životu.

Dve godine je živela u samoći, obespravljena, da bi 1947. na njena vrata zakucao Bojan Stupica i pozvao je da bude deo novootvorenog Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Samo tri dana kasnije, Žanka je preminula. Kažu da joj je srce prepuklo od radosti.

Nagrada „Žanka Stokić“ dodeljuje se, na inicijativu Mire Stupice, od 2003. godine najistaknutijim glumicama srpskog pozorišta, a Narodno pozorište dodeljuje Nagradu „Žanka Stokić“ za najznačajniju srpsku glumicu.

(EUpravo zato)