Marija Magazinović (1882-1968) rođena je u Užicu, gde je učila osnovnu školu i realku.
Maga je bila žena kraljevskog hoda i raskošnog uma, prva moderna srpska plesačica i teoretičarka plesa, koja je donela novi evropski duh i savremeni pristup umetnosti, čime je doprinela modernizaciji srpskog patrijarhalnog društva.
Magin prvi korak u mnogim borbama za žensku ravnopravnost desio se 1904. godine, kada je uspela da se izbori za prava žena na ravnopravno univerzitetsko obrazovanje.
Prva je studentkinja Pravnog fakulteta, koji je do tada smatran bastionom muškosti.
Pionirski je krčila put i na drugim poljima – bila je prva žena novinarstva u tada tek osnovanoj Politici, gde je uređivala Ženske strane i pisala o važnosti obrazovanja žena i njihovoj emancipaciji, kao i prva bibliotekarka u Srbiji.
Bila je profesorka Više ženske škole i Prve ženske realne gimnazije.
U Berlinu se potpuno posvećuje umetnosti – 1909. upisuje studije nemačkog jezika i književnosti, Glumačku školu Maksa Rajnharta, velikog reformatora pozorišta 20. veka, i baletsku školu Isidore Dankan.
Po povratku u Beograd, sa Zorom Pricom osnovala je Školu za ritmiku i plastiku, koja će postojati narednih 35 godina i izroditi čuvenog Luja Daviča.
Tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata radila je kao dobrovoljna bolničarka u Beogradu, Kragujevcu i Vranju, o čemu piše u svojoj autobiografiji Moj život.
Ljubav njenog života bio je slavista Gerhard Gezeman, koji je uz nju i Borinu Koštanu naučio srpski, prešao u pravoslavlje, zaposlio se u Prvoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a 1915, bez dvoumljenja, sa srpskom vojskom pošao preko ledom okovanih albanskih planina.
Od prvog koncerta u sali Opere (danas bioskop „Balkan“) 1911, u Beogradu je održala oko šezdeset scenskih nastupa.
Odlikovana je Krstom milosrđa (1914) i ordenima Svetog Save IV reda (1934) i Jugoslovenske krune IV reda (1936).
''Samo zato što je naša gđa Maga Magazinović, mi ne umemo da je ocenimo po zasluzi. Da je to isto izvodila neka strana ritmička grupa, mi bismo kazali da je to savršeno, jer smo uvek skloni da verujemo da su ritmika i balet bolji kada dolaze iz inostranstva.“
Milica Jakovljević Mir-jam, pišući prikaz jednog od Maginih koncerata, 1927.
(EUpravo zato)
