Sve je počelo sa pomorskim rutama koje su povezivale Evropu sa dalekim krajevima. U tim lučkim gradovima, pića su postala simbol statusa, ali i svakodnevnog života. Plemići su ih pili da pokažu bogatstvo, mornari da zaborave oluje, a obični ljudi da bar na trenutak osete luksuz koji im je inače bio nedostižan.
Iako su mnoga od njih nestala zajedno sa starim trgovačkim rutama, neka su opstala, nepromenjena ili tek blago prilagođena modernim vremenima. Danas, kada ih probamo, ne pijemo samo alkohol, već i slojeve istorije.
1. Lekovita rakija iz Norveške
Akvavit je nastao iz srednjovekovne "lekovite rakije" i popularan je u celoj Skandinaviji. U Norveškoj je po prvi put počeo da se pravi od krompira i začinjava kimom i anisom, a poseban korak u njegovom spravljanju predstavlja i "ležanje" u posebnim burićima, što mu daje topliji, drvenasti ukus. Postoji i posebna verzija koja putuje brodom preko ekvatora kako bi sazrela u specijalnim uslovima.
2. Univerzalni crni balzam
Ovaj biljni liker tamne boje iz Letonije,prvobitno je zamišljen kao univerzalni lek. Pravi se od žitarica i velikog broja biljaka poput pelina i korena valerijane. Crni balzam iz Rige je stekao popularnost stekao nakon što ga je ruska carica Katarina Velika redovno ispijala i time se hvalila.
3. Zamena apsintu
Pastis je nastao kao zamena za apsint nakon njegove zabrane tokom Prvog svetskog rata. Pravi se od anisa, sladića i mešavine mediteranskog bilja i brzo je postao simbol juga Francuske. Danas se smatra gotovo nacionalnim pićem, a zanimljivost je da ga prati ritual louche, koji podrazumeva razblaživanje sa vodom, nakon čega dobija mlečno-belu boju.
4. Džinov srodnik iz Amsterdama
Ženever je nastao upotrebom kleke u medicinske svrhe tokom prethodnih vekova, ali se razvio u kompleksno piće na bazi žitarica. Nekada je bio bliži viskiju nego današnjem džinu i zahtevao je posebnu vrstu proizvodnje.
Tradicionalno se služi u čašama u obliku lala, a prati ga poseban ritual ispijanja po imenu kopstootje, tj. "mali udarac glavom" koji zahteva da savijete leđa i sa stola popijete ceo sadžaj bez držanja čaše.
5. Liker od višnje
Ginjinhu je osmislio portuglaski monah koji je voće potopio u rakiju sa šećerom i cimetom. Brzo je postao omiljen među običnim ljudima i boemima Lisabona, a pije se uz same višnje. Često se služi u čokoladnim čaišicama koje se nakon ispijanja alkohola jedu.
6. Vana Talin iz Estonije
Za razliku od drugih vrsta žestokih pića sa ove liste, ovaj liker nije star vekovima, već je nastao u sovjetsko doba. Predstavlja kombinaciju ruma sa začinima poput cimeta i vanile, a inspirisan je trgovačkom prošlošću luke. Nekada je predstavljao luksuznu robu, a danas se često pije sa ledom ili u kafi.
7. Gdanjsko pivo iz srednjeg veka
Iako tehnički pivo, Jopenbir je gust, taman i izuzetno koncentrisan napitak koji se pravi mnogo duže nego obična piva. Nekada se više koristio kao dodatak jelima i drugim pićima nego što se pio samostalno, a danas je oživljen kroz kraft pivare i služi se u malim količinama.
(EUpravo zato/ Smithsonian)