San Marino je jedna od najmanjih država u svetu, ali je manje poznato da je i jedna od najstarijih, osnovana 301. godine na današnji dan.
San Marino je, prema legendi, osnovao Sveti Marin bežeći od progona hrišćana.
Malo se zna o Sv. Marinu, ali svi izvori govore da se radi o jednom skromnom klesaru ili kovaču s ostrva Raba. Marin je bio hrišćanin na šta se nije blagonaklono gledalo u vreme cara Dioklecijana. On je pokrenuo neke od najgorih progona vernika, a na Balkanu su bili još češći pošto se radi o regiji gde je proveo većinu života.
Marin je odlučio da napusti svoj dom na Rabu i priđe na Apeninsko poluostrvo. Tamo je osnovao mali manastir koji će s vremenom postati sve naseljeniji i rezultirati gradom San Marinom.
Danas je San Marino mikro država unutar Italije pa se često postavlja pitanje kako je jedna tako mala nacija uspela da preživi 19. vek kada se ujedinjavala Italija?
Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi bio je poznat po raznim kampanjama preko kojih je hteo da postigne ujedinjenje. Kada je ratovao u revolucijama 1848. godine, nije se baš proslavio i austrijska vojska ga je jurila po Apeninima. Utočište je pronašao u istom samostanu koji je osnovao Marin. Jedini uslov koji su mu postavili tamošnji vlastodršci bio je da isključi njihov grad iz budućih ujedinjenja.
Garibaldi je na to pristao, a nova ujedinjena Italija nije se bavila pritiscima na San Marino. Kao mikrodržava, bez ambicija da proširi teritoriju, San Marino je nastavio da uživa u svojoj nezavisnosti sve do danas.
Prostire se na samo 61 kvadratni kilometar, što ga čini većim od Monaka i Vatikana, ali najmanjom demokratskom državom u Evropi.
Ima dva predsednika države (kapetana-regenta), sopstvenu zastavu, pasoš, fudbalsku reprezentaciju, i oko 34.000 građana koji s ponosom čuvaju svoj identitet i tradiciju. Koristi evro iako nije članica Evropske unije.
San Marino - srednjovekovni lavirint na steni
Najvažnije znamenitosti San Marina nalaze se u starom gradskom jezgru, koje je pod zaštitom Uneska. Na vrhu stene, sa koje se pruža pogled do obale, kada je vedro čak i do Hrvatske, posetioci šetaju kroz muzej istorije na otvorenom.
Stari grad je zatvoren za saobraćaj i podseća na lavirint kaldrmisanih ulica, opasan masivnim kamenim zidinama. Tri velika tornja povezana su pešačkom stazom duž grebena planine Titano. Nekada u vojnoj službi, tornjevi su danas otvoreni za javnost i sadrže tamnice, muzej oružja i šetalište pod nazivom "Veštičja staza".
Zgrada parlamenta otvorena je za posetioce, a leti se svakog sata održava svečana smena straže. Stražari nose stare uniforme sa crvenim pantalonama i upečatljivim šeširima s kićankama.
San Marino ima i posebne političke običaje. Državu vode dva kapetana-regenta, birana svakih šest meseci još od 1243. godine, uz svečane ceremonije koje se odvijaju 1. aprila i 1. oktobra po strogoj tradiciji.
Zemlja je podeljena na devet oblasti (castelli), a svaka ima svog kapetana koji se takođe redovno bira. Ovaj sistem je osmišljen kako bi se sprečilo da neko zadrži previše moći u svojim rukama.
Turisti mogu panoramskom žičarom sići do naselja Borgo Madžore, u podnožju planine, i osetiti razliku između oblasti.
U starom gradu nalazi se i Muzej poštanskih maraka i novčića, s medaljama, starim markama i prvim lokalnim kovanicama iz 19. i 20. veka.
Osim istorije i arhitekture, San Marino je okružen prirodom, idealan za šetnje, planinarenje, biciklizam ili streljaštvo.
Kuhinju odlikuju domaće testenine kao i likeri poput amareta i pistacijonea, specijaliteta od pistaća.
Najpoznatiji desert je Torta Tre Monti (Torta tri brda), kolač od tankih kora s kremom od lešnika i čokolade, inspirisan simboličnim tornjevima grada.
(EUpravo zato/CNN)