NATO intenzivno razrađuje planove odbrane svog istočnog krila u slučaju velikog sukoba sa Rusijom. Prema pisanju nemačkih medija, novi koncept ne podrazumeva samo odbranu teritorije članica Alijanse, već i napade na vojne i logističke ciljeve protivnika.
Vojni analitičar Vlade Radulović i spoljnopolitički novinar Danijel Šunter ocenjuju za RTS da je reč o prilagođavanju NATO-a novim oblicima ratovanja, ali i o jasnoj poruci odvraćanja.
Prema navodima nemačkih medija, među potencijalnim ciljevima u slučaju sukoba našli bi se aerodromi, vojna industrija, mostovi i železnička infrastruktura, dok bi značajnu ulogu imali dronovi, senzori i autonomni sistemi.
Istovremeno, NATO poručuje da trenutno ne procenjuje da postoji neposredna opasnost od ruskog napada.
Novi koncept: nema čekanja da protivnik pređe granicu
Vojni analitičar Vlade Radulović navodi da novi NATO koncept kopnenog ratovanja predstavlja značajnu promenu u odnosu na raniji pristup odbrani istočnog krila.
Umesto čekanja da neprijatelj prodre na određeni deo teritorije i potom angažovanja dodatnih savezničkih snaga, novi model predviđa reagovanje čim se otkrije ozbiljna pretnja.
Poseban akcenat stavljen je na komandne centre, komunikacione čvorove, logističke kapacitete, aerodrome i objekte vojne industrije. Istovremeno se predviđa šira upotreba senzora za rano otkrivanje pretnji, kao i dronova i drugih autonomnih sistema.
"Ne dozvoljava se ni jedan centimetar ulaska na teritoriju. Kada primetite da nešto kreće, odmah stupate u borbu", rekao je Radulović za RTS.
To bi značilo da se eventualna dejstva ne bi ograničila samo na liniju fronta, već bi mogla da obuhvate i ciljeve duboko unutar teritorije protivnika.
Radulović je ukazao i na incidente sa dronovima u Evropi, ocenjujući da oni pokazuju koliko su hibridne pretnje i zaštita kritične infrastrukture postale važne za bezbednost evropskih država.
Prema njegovoj proceni, eventualni sukob na istočnom krilu NATO-a mogao bi veoma brzo da eskalira iz konvencionalnog rata u upotrebu taktičkog, a zatim i strateškog nuklearnog oružja.
Šunter: NATO se priprema za rat visokog intenziteta
Spoljnopolitički novinar Danijel Šunter smatra da nove planove NATO-a treba posmatrati u širem kontekstu promena koje su usledile nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.
Evropske zemlje i NATO ponovo se pripremaju za mogućnost ratova visokog intenziteta, ali istovremeno pokušavaju da odgovore na nove vrste pretnji, uključujući sajber napade, sabotaže i napade dronovima.
Iako Alijansa trenutno ne procenjuje da postoji neposredna opasnost od rata, priprema različite scenarije, uključujući i hibridne pretnje.
Posebno mesto u strateškim planovima imaju ruska eksklava Kalinjingrad i Suvalki koridor, koji povezuje baltičke države sa ostatkom teritorije NATO-a.
Kalinjingrad predstavlja značajno rusko vojno uporište na Baltiku, dok NATO istovremeno pojačava svoje prisustvo na istočnom krilu. U tom okviru planirano je i raspoređivanje nemačke oklopne brigade u Litvaniji.
Šunter ocenjuje da vojni planovi imaju i snažnu političku dimenziju. Države se, kako navodi, uvek pripremaju za najgori scenario, dok informacije koje dospeju u javnost mogu imati i funkciju odvraćanja.
Na taj način NATO i Sjedinjene Američke Države žele da pošalju poruku jedinstva i spremnosti da odgovore na potencijalne bezbednosne izazove.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)