Evropa na sve načine pokušava da pronađe još sistema Patriot koje bi mogla da donira zaraćenoj Ukrajini, koja želi da što bolje ojača svoju odbranu uoči očekivane ruske zimske ofanzive.
Kijev traži stotine presretača, ali će nova proizvodnja stići prekasno jer je rat sa Iranom dodatno opteretio američke zalihe, dok nekoliko vodećih evropskih saveznika Ukrajine kaže da im je ostalo vrlo malo projektila koje mogu da doniraju.
"Tokom poslednjih nekoliko meseci Rusija na nas ispali više projektila za nedelju dana nego što mi od partnera dobijemo za nekoliko meseci", poručio je bivši ukrajinski ministar odbrane Mihajlo Fedorov. Ukrajinska protivvazdušna odbrana je u julu presrela samo 29 od 195 ruskih balističkih projektila, dok još 40 nije stiglo do svojih ciljeva, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo odbrane.
Nemačka, jedan od najvećih vojnih saveznika Kijeva, već je prebacila Patriot sisteme i projektile. Međutim, Berlin sada mora da uskladi sve hitnije potrebe Kijeva sa minimalnim zalihama neophodnim za zaštitu Nemačke i ispunjavanje njenih obaveza prema NATO-u. I druge evropske zemlje razmatraju da li da zadrže svoje presretače ili da ih pošalju Ukrajini.
"Zaista smo stigli do svojih granica. Moramo da mislimo i na sopstvenu zaštitu", rekao je brigadni general Jirgen Šredl, visoki zvaničnik nemačkog Ministarstva odbrane.
Berlin je, zajedno sa severnoevropskim zemljama, pozvao partnere širom kontinenta da razmotre koju bi dodatnu vojnu opremu i finansijsku pomoć mogli da izdvoje.
"Mislim da to dugoročno nije održivo za Evropu. Sve evropske zemlje moraju da učine više", rekao je norveški ministar odbrane Tore O. Sandvik za Politico.
To stvara pritisak na zemlje koje imaju zalihe patriota, poput Poljske, Španije i Grčke. Nestašica se prvenstveno odnosi na projektile PAC-3 i PAC-2, koji predstavljaju jednu od retkih efikasnih odbrana od brzih ruskih balističkih projektila.
Ukrajina može da koristi druge, često jeftinije sisteme protivvazdušne odbrane protiv dronova i krstarećih projektila. Zemlja ubrzano razvija sopstveni presretač "Frejja", ali su i dalje potrebni ulaganja, inženjerski rad i testiranja.
Dok "Frejja" ne bude spremna, Ukrajini je potrebno hitno rešenje za ruske balističke projektile.
"Jedan od prioriteta je Patriot PAC-3 ili PAC-2", rekao je Mihajlo Podoljak, savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine.
Trampova obećanja
Zavisnost od Patriota čini američkog predsednika Donalda Trampa ključnim za Kijev: većina presretača PAC-3 proizvodi se u Americi, što znači da njihova prodaja i svi dogovori o proizvodnji zavise od odluka Bele kuće.
Tokom sastanka ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog sa Trampom prošlog meseca, glavna tema je upravo bio sistem Patriot.
Tramp je na samitu NATO-a u Ankari podigao očekivanja kada je rekao da će Ukrajini biti dozvoljeno da, uz licencu, proizvodi patriote, što bi dugoročno moglo da smanji zavisnost Kijeva od oskudnih američkih isporuka.
Američki ambasador pri NATO-u, Metju Vitaker, jasno je stavio do znanja da proizvodnja neće rešiti trenutnu nestašicu.
"Dugoročni sporazum o proizvodnji neće biti zaključen pre ove zime", rekao je za Fox Business, dodajući da bi i proizvodnja prvih projektila trajala još duže.
Međutim, Tramp je sada ublažio svoje ranije navode i prošle nedelje rekao: "Nismo se dogovorili o tome. Razgovaramo o tome. Ali teško je dati takvu vrstu tehnologije".
Nakon izveštaja Rojtersa da su američke zalihe projektila gotovo iscrpljene zbog rata protiv Irana, Tramp se sada usredsređuje na obnovu resursa.
"I nama su potrebni projektili", poručio je.
Ukrajina je takođe potpisala sporazum o nabavci presretača PAC-2 koji se proizvode u Nemačkoj, ali je malo verovatno da će oni stići pre sledeće godine.
Kijev sada razmatra agresivniju kampanju napada na ruske lansere.
Neujednačena podrška Evrope
Opterećenje pada na Evropu, gde saveznici ponovo pretražuju sopstvene i tuđe arsenale u potrazi za presretačima koji bi mogli pre zime da stignu do Ukrajine.
Nemačka je iz sopstvenih vojnih zaliha isporučila tri Patriot sistema, a potom obezbedila još dva kroz sporazum prema kojem bi Sjedinjene Američke Države nadoknadile zalihe Bundesvera. Holandija je sastavila komponente za još jedan kompletan sistem, uključujući pet lansera, radar i projektile.
Međutim, sada kada su zalihe ozbiljno smanjene, vlade se suočavaju sa sopstvenim ograničenjima.
Varšava je u julu potvrdila da je ustupila nekoliko presretača PAC-3 nakon zahteva generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea i visokih američkih vojnih komandanata. Poljski portal Defence24 je objavio da je prebačeno samo pet projektila.
Zemlje bliže Rusiji sve su manje spremne da se odreknu postojećih Patriota jer su ranije smatrale da je njihova protivvazdušna odbrana nedovoljna za nacionalne potrebe
To usmerava pažnju ka zemljama južne Evrope, koje su dale manji doprinos Ukrajini.
Španski premijer, Pedro Sančez, potvrdio je 2024. godine da Madrid šalje projektile Ukrajini, ali vlada nije saopštila njihov tip niti količinu.
Grčka, koja tradicionalno susednu članicu NATO-a Tursku smatra svojom najvećom bezbednosnom pretnjom, nije objavila nijednu isporuku Patriota Ukrajini. Grčki mediji objavili su u julu da je Ukrajina od Atine zatražila čak 200 starijih presretača PAC-2.
Borba za svaki projektil
Za Kijev se rasprave o naoružanju saveznika odvijaju u trci sa vremenom. Dok potražnja za presretačima PAC-3 raste na Bliskom istoku, Pentagon obnavlja sopstvene zalihe, a mnoge evropske zemlje strahuju za sopstvenu bezbednost i odbranu, poručio je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha.
Prema njegovim rečima, Ukrajina teško uspeva da kupi, razmeni ili obezbedi bilo koje raspoložive rakete.
"Bukvalno se borimo za svaki projektil", rekao je Sibiha.
(EUpravo zato/Politico)