Božićni vašari su decenijama simbol nemačke tradicije, svetleće lampice, mirisi kuvanog vina i medenjaka i stotine hiljada posetilaca koji uživaju u prazničnoj atmosferi. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, ovi važi simboli radosti sve češće dolaze sa ozbiljnom temom, bezbednošću.
Nakon nekoliko terorističkih napada na vašarima širom Evrope, Nemačka je morala da pojača mere zaštite, što se odražava i na troškove organizacije.
U Bonu, na primer, betonski blokovi sada blokiraju sve ulice koje vode ka glavnom trgu, dok nadzorne kamere i privatne sigurnosne firme nadgledaju svaki kutak vašara. Menadžerka sajma, Katrin Krumbač, pažljivo proverava sve mere koje su deo njenog obimnog bezbednosnog plana, objašnjavajući da i najmanji detalji, poput gumenih pragova preko kablova, služe da se posetioci osećaju sigurno i da se izbegnu nezgode.
Dok bezbednost postaje sve važnija, postavlja se pitanje - ko će snositi dodatne troškove i kako se povećane mere odražavaju na prodavce i posetioce?
U Bonu, na primer, betonski blokovi sada blokiraju sve ulice koje vode ka glavnom trgu, dok nadzorne kamere i privatne sigurnosne firme nadgledaju svaki kutak vašara.
"Možda se ni ne primećuje, ali sve ovo je deo bezbednosnog plana. Recimo, prag je tu kako bi se ispravila neravnina i da se niko ne bi sapleo. Takođe, osobe u invalidskim kolicima mogu da brzo izađu bez prepreka u hitnom slučaju", objasnila je ona, prenosi DW.
Njen bezbednosni plan za božićni vašar u ovom gradu sadrži nekoliko desetina stranica, a napravljene su i mere za sve moguće scenarije. Osim betonskih blokova za zaustavljanje vozila, manje vidljive mere uključuju obuku osoblja za hitne slučajeve, koordinaciju sa lokalnim vatrogascima i pripreme za situacije poput nestanka struje.
Nakon nekoliko napada na božićnim marketima u poslednjih nekoliko godina, gradske vlasti bile su primorane da povećaju bezbednosne mere na preko 3.000 božićnih vašara u Nemačkoj. Prema navodima trgovinskog udruženja DSBEV, koje zastupa interese oko 5.600 uglavnom porodičnih firmi za zabavu, ovi vašari privuku oko 170 miliona posetilaca godišnje i ostvaruju prihod od nekoliko stotina miliona evra.
U istom gradu, prodavac na drugom štandu smatra da su povećane bezbednosne mere zapravo dobre za posao jer, ukoliko se ljudi osećaju bezbedno, više njih će doći". To donekle potvrđuje i jedna od gošći iz Indije, koja je za ovaj portal rekla da je "očekivala više policije", ali i da je "sigurna da su preduzete sve bezbednosne mere".
Ko snosi troškove bezbednosti?
Na vašaru u Bonu prisustvo policije je jasno vidljivo. Grad je angažovao i privatnu firmu, a postavljene su i nadzorne kamere, što sve košta. Bremen je objavio da je na bezbednosne mere za božićni vašar potrošio tri miliona evra, uključujući troškove zaštitnih stubića i barijera za vozila.
Albert Riter, predsednik lobističke grupe DSBEV, kaže da bi neke lokalne vlasti radije naplatile organizatorima troškove bezbednosti.
"Ali, troškovi se ne mogu prebaciti na male prodavce", ističe Riter i naglašava da javna bezbednost mora ostati javno finansirana.
On takođe ublažava strahove da bi božićni vašari mogli biti otkazani zbog troškova. Iako su neki vašari smanjili veličinu kako bi se prilagodili bezbednosnim merama, nije bilo izveštaja o zatvaranju.
(EUpravo zato.rs)