Prevencija kao ključ: Rano otkrivanje spasava živote
Skup je otvorila Irena Petrović, direktorka WMG fondacije, koja je istakla da fondacija već dve godine aktivno radi na društveno odgovornim projektima, među kojima je i inicijativa "Prevencija kao garancija", usmerena na podizanje svesti o značaju preventivne zdravstvene zaštite.
"Nažalost, Srbija se nalazi na prvom mestu u Evropi po smrtnosti uzrokovanoj karcinomom dojke, a razlog za to je kasna dijagnostika. Podaci govore da uz pravovremeno otkrivanje i početak lečenja, mogućnost izlečenja postoji u više od 90 odsto slučajeva," rekla je.
Prema njenim rečima, fondacija zajedno sa svojim partnerima, među kojima je i Astra Zeneka, sprovodi niz aktivnosti u cilju saradnje na unapređenju sistema: od edukacije i osnaživanja žena, preko podrške obolelima i promocije dobrih praksi, do povezivanja ključnih aktera i omogućavanja otvorenog dijaloga.
Ana Aleksić, članica borda WMG i predsednica Upravnog odbora WMG fondacije, istakla je da su podizanje svesti o preventivnim pregledima i razmena iskustava sa zemljama koje imaju razvijene sisteme, poput Švedske, ključni za unapređenje zdravstvene zaštite žena.
"Podizanje svesti o značaju preventivnih pregleda i rane dijagnostike u borbi protiv karcinoma dojke ostaje naš ključni prioritet u okviru projekta "Prevencija kao garancija". Posebno je važno što učimo iz iskustava zemalja poput Švedske, koja beleži izuzetne rezultate u skriningu, praćenju pacijenata i primeni savremenih terapija. Upravo takva znanja i dobre prakse ključ su za unapređenje zdravstvene zaštite i bolju podršku ženama", izjavila je Aleksić.
Skrining kao prioritet zdravstvenog sistema
U uvodnom obraćanju, prof. dr Ferenc Vicko, državni sekretar Ministarstva zdravlja, rekao je da rak dojke predstavlja jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova u Srbiji, sa oko 4.500 novih slučajeva godišnje i između 70.000 i 100.000 žena koje žive sa ovom dijagnozom.
Iako je zabeležen blagi pad smrtnosti u prethodnom periodu, naglasio je da su neophodni kontinuirani napori u prevenciji, ranom otkrivanju i lečenju: "Skrining predstavlja ključnu komponentu borbe protiv raka dojke. Rezultati još uvek nisu na zadovoljavajućem nivou, ali preduzimaju se konkretni koraci ka njegovom unapređenju, uključujući međunarodnu saradnju, poput podrške Švedske u razvoju skrining programa u Srbiji."
Kao značajnu razvojnu priliku, izdvojio je uključivanje Srbije u program EU4Health, koji omogućava dodatna ulaganja u skrining, dijagnostiku i edukaciju medicinskog kadra, uz potencijal za unapređenje organizacije i dostupnosti zdravstvenih usluga u oblasti onkologije.
Iskustva iz Švedske
Nj. e. Šarlota Samelin, ambasadorka Švedske u Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori, istakla je da rak dojke predstavlja najčešći oblik maligniteta kod žena na globalnom nivou i jedan od vodećih uzroka prevremene smrtnosti. Ukazala je na zabrinjavajuće projekcije prema kojima će broj novoobolelih značajno porasti u narednim decenijama, kao i da posledice ove bolesti ne pogađaju samo žene, već i njihove porodice i društvo u celini.
Kao primer dobre prakse navela je svoju državu - Švedsku, gde se zahvaljujući organizovanom skriningu i visokom nivou svesti većina slučajeva otkriva u ranoj fazi, što značajno doprinosi visokoj stopi preživljavanja.
Zaključila je da je kontinuirana saradnja, zasnovana na poverenju i zajedničkim ciljevima, ključna za unapređenje borbe protiv raka dojke i spasavanje života: "Deljenje znanja van granica jedne države i učenje jedni od drugih je od suštinskog značaja. Upravo ovo predstavlja korak ka spasavanju života."
Zdravlje žena kao pitanje osnaživanja i odgovornosti
Šef Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, Fabio Skano u svom obraćanju zahvalio se svim prisutnima, posebno ambasadorki Švedske na podršci u razvoju strategije i implementacionog plana za prevenciju i tretman raka dojke, naglašavajući da zdravlje žena nadilazi medicinske aspekte i predstavlja pitanje osnaživanja žena.
"U evropskom regionu, svakog minuta se jednoj ženi dijagnostikuje rak dojke, a svakog sata 18 žena umire. Prevencija i rano lečenje nisu samo zdravstveno pitanje, to je pitanje osnaživanja žena," rekao je dr Skano.
Njegov zaključak je da se borba protiv raka dojke počinje od svake žene pojedinačno. Rano otkrivanje je najmoćnije oružje koje imamo, ali njegova snaga postoji samo ako se koristi. Zato skrining ne sme biti doživljen kao obaveza, već kao lični čin odgovornosti i snage. Samo tako, uz znanje, dostupnost i aktivno učešće žena, moguće je smanjiti statistiku preminulih i promeniti tok ove bolesti.
Tokom dva panela, učesnici su diskutovali o ključnim izazovima i mogućnostima unapređenja sistema zdravstvene zaštite. Panele je moderirala Jelena S. Spasić, novinarka Kurira, koja već godinama prati zdravstvene teme.
Prvi panel: EU prakse i izazovi u organizaciji skrininga u Srbiji
Prvi panel bio je posvećen dobrim praksama Evropske unije, sa fokusom na organizovane skrining programe i multidisciplinarni pristup lečenju.
Prof. dr Ferenc Vicko ukazao je da u Srbiji oko milion žena treba da bude obuhvaćeno redovnim mamografskim pregledima, zbog čega je neophodno dodatno unaprediti skrining. Kao dobar primer naveo je Vojvodinu koja je prema njegovim rečima već napravila iskorak.
Na sistemske slabosti nadovezao se prof. dr Ivan Marković sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, ističući da se u praksi često preskaču osnovni dijagnostički koraci, zbog čega se pacijenti prerano upućuju na tercijarni nivo.
"Sistem postoji, ali se ne poštuje", upozorio je, naglašavajući da je obuhvat žena i dalje daleko ispod potrebnog, dok bi "odaziv na skrining morao da bude preko 70-80 odsto da bi se značajno smanjila smrtnost".
O organizaciji skrininga govorila je dr Aleksandra Jarić sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, objašnjavajući da se pregledi sprovode na primarnom nivou, dok se svi sumnjivi nalazi dalje upućuju na dijagnostiku i lečenje u specijalizovanim ustanovama.
Ukazala je i na evropska iskustva, posebno iz Švedske, gde se skrining zasniva isključivo na mamografiji, dodajući da i Srbija ima kapacitete za takav pristup.
"Žene ne bi trebale same da određuju koje će preglede da urade, već da se obrate lekaru koji će ih uputiti na adekvatnu dijagnostiku", istakla je i dodala da se u zavisnosti od starosne dobi vrste pregleda mogu razlikovati.
Savremene tehnologije, posebno veštačka inteligencija, mogu dodatno da unaprede dijagnostiku, ali samo uz pravilnu primenu, poručio je Stevan Vrbaški iz Vinaver Medical-a: "Nije dovoljno samo razviti AI model, već ga treba uklopiti u postojeće sisteme, kako bi zaista bio podrška lekarima u svakodnevnom radu."
Drugi panel: Inovativne terapije su standard koji još uvek nije dostupan svima
Drugi panel fokusirao se na inovativne terapije i njihovu dostupnost u Srbiji, kao i na značaj personalizovanog pristupa u lečenju pacijentkinja sa karcinomom dojke. Razmatrani su i podaci o obolevanju i prognozama, kao i izazovi u dostizanju EU standarda u ovoj oblasti.
Vesna Bondžić, predsednica Ženskog centra "Milica", govorila je iz ugla pacijentkinja i istakla da inovativne terapije danas mogu značajno da produže život i očuvaju njegov kvalitet, posebno kod žena sa visokim rizikom od povratka bolesti i u metastatskoj fazi karcinoma.
Međutim, upozorila je da one i dalje nisu dostupne u potrebnoj meri: "Već neko vreme nijedan inovativni lek nije ušao na listu, a pacijentkinje čekaju terapije koje mogu da im produže i poboljšaju život."
Posebno je naglasila da pacijentkinje u Srbiji ne smeju da budu uskraćene za terapijske mogućnosti koje su već postale deo savremene kliničke prakse u regionu i Evropi.
"Ulaganje u inovativne lekove nije trošak, trošak je nečinjenje," stava je Bojan Trkulja iz Udruženja INOVIA. Savremena medicina, posebno u oblasti onkologije je tokom poslednjih godina zabeležila značajan napredak u ovom domenu, prema njegovom mišljenju.
On je ukazao da pacijentkinje u zemljama regiona već imaju pristup značajnom broju savremenih terapija koje u Srbiji još čekaju na dostupnost. Prema njegovim rečima u Bugarskoj je dostupno oko 95 odsto, u Hrvatskoj i Rumuniji oko 80 odsto, dok je u Crnoj Gori dostupno gotovo 50 odsto tih terapijskih opcija.
Kako je istaknuto tokom panela, u Evropskoj uniji se svake godine odobri između 40 i 50 inovativnih terapija, pa zemlje poput Hrvatske zahvaljujući efikasnijim sistemima finansiranja, znatno brže obezbeđuju svojim pacijentima iste.
O ulozi tehnologije i veštačke inteligencije govorila je prof. dr Tatjana Lončar-Turukalo sa FTN Univerziteta u Novom Sadu, koja je stava da savremeni alati mogu dodatno da unaprede dijagnostiku i pomognu lekarima u donošenju odluka, ali samo uz adekvatnu primenu: "Imamo znanje i podatke, ali je ključno da ih povežemo i iskoristimo u praksi."
Zajednička poruka panelista bila je da savremeno lečenje raka dojke zahteva više od dostupnosti terapija, neophodni su organizovan sistem, jasno definisani prioriteti i kontinuirano ulaganje u inovacije koje direktno utiču na produženje i kvalitet života pacijentkinja.
Korak bliže inovativnim terapijama u Srbiji
"Kao globalna biofarmaceutska kompanija posvećena pacijentima, snažno podržavamo inicijative usmerene na unapređenje standarda u oblasti zdravlja žena i borbe protiv karcinoma dojke, što je bila i tema ove konferencije. Usklađivanje praksi skrininga, rane dijagnostike i personalizovanog lečenja sa evropskim principima ključno je za smanjenje mortaliteta i podizanje kvaliteta života, te kompanija Astra Zeneka ostaje pouzdan partner zdravstvenom sistemu Republike Srbije, struci i pacijentkinjama na tom putu. Između ostalog, naš portfolio sadrži i savremene, dokazima potkrepljene terapijske opcije za karcinom dojke, koje doprinose produženju preživljavanja i unapređenju kvaliteta života pacijentkinja, i ovde bih naročito istakao naš lek za karcinom dojke, antitelo-lek konjugat, pametna hemioterapija, koji je već standard u celom svetu, a nadamo se da će uskoro biti dostupna i pacijentkinjama u našoj zemlji," rekao je Aleksandar Tripković iz Astra Zeneke.
Zaključak je da je za efikasniju borbu protiv raka dojke neophodna snažna saradnja svih relevantnih aktera, kao i kontinuirano usklađivanje prakse u Srbiji sa evropskim standardima.
(EUpravo zato)